Imate kandidu i muče vas neki od ovih simptoma: hroničan umor, slabost, bolovi u mišićima i zglobovima, nervoza i nesanica, stomačni problemi, alergije, problemi sa hormonima, promene na koži… Nakon par dana provedenih na internetu i različitim forumima došli ste do zaključka da je stanje od kog bolujete verovatno sistemska kandidijaza.
Ovo je jedna od najčešćih zabluda pacijenata koji imaju kandidu.
Osim ako nemate AIDS ili terminalni stadijum nekog kancera, vi sigurno nemate sistemsku kandidijazu.
Ako nije sistemska kandidijaza, šta je onda?
Svakako da nije reč o običnoj kandidijazi, jer su simptomi daleko komplikovaniji. Pa kako se onda zove to stanje, taj začarani krug u kom se ponekad i godinama vrte pacijenti koji imaju kandidu?
U pitanju je kandida sindrom ili Candida related complex.
Sistemska kandidijaza i kandida sindrom su dva potpuno različita stanja koja se, naravno, drugačije leče.
Kandida u krvi
Sistemska kandida je veoma ozbiljno stanje koje izaziva gljivica kandida. Drugi naziv za sistemsku kandidijazu je kandida u krvi, odnosno kandidemija. Najčešće se javlja kod pacijenata u bolnicama kod kojih je jako oslabljen imunitet (zbog hemoterapije ili antibiotika širokog spektra). Najvažniji znak sistemske kandidijaze je groznica (povišena temperatura, drhtavica) koja ne prolazi nakon primene antibiotika. U težim slučajevima može nastati veoma teško stanje koje se zove septički šok.
Simptomi
Simptomi kandide u krvi su povišena temperatura, drhtavica, slabost. Kada candida prodre u krvotok ona odlazi do različitih organa, jetre, slezine, bubrega, mozga… Od toga koji organ je zahvaćen zavise i simptomi. Ukoliko sistemska kandida pogodi, na primer, oko javljaju se zamagljen vid i fotofobija (osetljivost na svetlost). Ukoliko zahvati srce pored groznice se javljaju i otoci na rukama i nogama, kratak dah i crvene tačkice po telu. S obzirom na to da sistemska kandidijaza pogađa ljude koji su već bolesni, nekada je teško reći šta su posledice infekcije kandidom, a šta posledice osnovne bolesti.
Kod koga se javlja sistemska kandidijaza
Osobe kod kojih je povećan rizik za pojavu sistemske kandidijaze su:
- Imunokompromitovani bolesnici (AIDS, hemoterapija, transplantacija organa)
- Pacijenti na odeljenjima intenzivne nege
- Pacijenti koji imaju centralni venski kateter
- Novorođenčad sa veoma niskom porođajnom težinom
Kako se postavlja dijagnoza
Dijagnoza sistemske kandidijaze se postavlja tako što se pregleda krv ili neka druga telesna tečnost (na primer likvor) na prisustvo kandide.
Ipak, u 40-50 % slučajeva sistemske kandidijaze, kada su pogođeni drugi organi, krv je negativna na kandidu. Tada je potrebna dodatna dijagnostika.
Lečenje i prognoza
Kad je u pitanju sistemska kandidijaza lečenje podrazumeva velike doze antimikotika koji se daju oralno ili intravenski. Dužina lečenja zavisi i od toga kojom vrstom kandide je izazvana infekcija. Iako postoji preko 200 vrsta kandide, 80-90% infekcija izaziva sledećih 5 vrsta kandide: candida albicans, (C. albicans), C. glabrata, C. parapsilosis, C. tropicalis, and C. krusei. Za razliku od C. albicans ostale vrste su otpornije na antimikotike, samim tim se duže i teže leče.
Šta je kandida sindrom?
Kandida sindrom odnosno hronična kandidijaza je skup tegoba koje nastaju usled prisustva razgradnih produkata kandide u krvotoku. Glavna razlika između sistemske kandidijaze i ovog sindroma je u tome što kod candida sindroma nema kandide u krvi!
Ovo je veoma važno jer često srećemo ljude ili sajtove na kojima postoje tvrdnje da su tegobe povezane sa hroničnom kandidijazom posledica kandide u krvi. Čak postoje tvrdnje da se kandida može videti analizom žive kapi krvi. To nije tačno! Ono što se vidi pod mikroskopom su fragmenti ćelijskog zida kandide koji nastaju njenom razgradnjom.
Žive ćelije kandide retko dospevaju u krv. Kada se to desi potrebna vam je hitna medicinska pomoć i jaki intravenski antimikotici kako bi se izbegla sepsa. Ovo se retko dešava i samo kod pacijenata sa jako oslabljenim imunitetom (napredni karcinomi, AIDS i druga teška stanja). To je sistemska kandidijaza.
Candida sindrom se u zvaničnoj medicini spominje još od 1995. godine
Nažalost ni mnogi lekari ne znaju razliku između ova dva stanja. Zato se često dešava kada pacijent svom doktoru spomene sistemsku kandidijazu, da naiđe na veliko nerazumevanje. Doktor kaže, ne kod vas sigurno nije u pitanju sistemska kandidijaza, i tu je u pravu. Ali uopšte ne spomene kandida sindrom već nastavi da leči pacijenta kao da ima običnu crevnu kandidijazu.
Tako su pacijenti često prepušteni sami sebi i moru netačnih informacija. Zato ćemo sada detaljno objasniti kako nastaje sindrom, kojim se simptomima ispoljava i najvažnije kako se leči.
Kako nastaje candida sindrom?
U normalnim uslovima dobre bakterije i mala količina kandide pokrivaju sluzokožu creva stvarajući zaštitni sloj. Uništavanjem dobrih bakterija dolazi do prekomernog razmnožavanja kandide.
Nedostatak dobrih bakterija i velika količina kandide u crevima dovode do nastanka propusnih creva. Sluzokoža creva postaje tanja, a nastaju i male pukotine kroz koje razgradni molekuli kandide, ali i nesvareni molekuli hrane dospevaju u krvotok.
Candida otpušta preko 70 razgradnih produkata od kojih mnogi deluju kao toksini. Oni putem cirkulacije odlaze do različitih organa i izazivaju tegobe. Glavnu ulogu u odbrani od toksina ima naš imunitet. Osobe sa oslabljenim imunitetom su podložnije hroničnoj kandidijazi.
Intolernacija na hranu
Propusna creva su povezana sa intolerancijom na različite namirnice. Naime, sva hrana koju unesemo se u crevima razgrađuje na najsitnije molekule i tek onda dospeva u krvotok. Usled poremećene crevne flore hrana ne može biti svarena na najmanje molekule. Tako nesvareni molekuli hrane prolaze kroz mikropukotine u zidu creva i dospevaju u krvotok. Nesvareni molekuli hrane se ponašaju kao alergeni i dodatno opterećuju već oslabljen imuni sistem.
Suština lečenja kandidijaze je jačanje imuniteta!
Simptomi
Simptomi kandida sindroma mogu biti različiti i zavise od toga na koji organ deluju toksini kandide. Ali nećemo pogrešiti ako kažemo da je zajedničko za sve osobe koje imaju candida sindrom da se osećaju baš, baš loše.
U neke od simptoma spadaju:
- Glavobolja
- Hroničan umor
- Nesanica
- Bolovi u zglobovima i mišićima
- Depresija
- Anksioznost
- Neuralgija
- Loša koncentracija i pamćenje
- Kratak dah
- Česte gljivične infekcije
- Osećaj strujanja po telu
- Problemi sa kožom
- Hormonski disbalans
- Stomačni problemi
Opšte stanje dodatno pogoršava činjenica da su pacijenti dugo bez prave dijagnoze. Mnogi pacijenti sami, istražujući svoje simptome, posumnjaju na kandidu. Na žalost, čak i kada se ustanovi prisustvo veće količine kandide u organizmu lekari često samo pređu preko toga.
Zbog kandide se osećam očajno!
Sa čim se sve sreću pacijenti sa hroničnom kandidijazom najbolje opisuje iskustvo moje pacijentkinje:
Kad bolje razmislim, sve vreme studiranja imala sam simptome za koje je, sad sam sigurna, kriva kandida. Stalno sam imala probleme sa stomak, naizmenično zatvor, pa proliv. Kasnije se javio gastritis. Imunitet mi je generalno bio loš. Stalno sam bila prehlađena. Često sam imala nesanice i glavobolje. Sve to sam pripisivala obavezama na faksu i brigama oko ispita.
Na završnoj godini stanje mi se pogoršalo. Bila sam potpuno bez energije. Koncentracija mi je bila nikad gora, ma koliko se trudila ništa nisam mogla da zapamtim. Glavobolje su bile sve učestalije, a posebno me je zabrinulo strujanje u desnoj strani tela. Nakon svih mogućih pregleda i magnetne rezonance odgovor lekara je bio da mi nije ništa. Dobila sam antidepresive i terapiju za gastritis.
Ipak, ja sam osećala da nešto nije u redu i odlučila sam, naravno uz podršku roditelja, da ne pijem terapiju. Tada sam gotovo fanatično počela na internetu da proučavam svoje simptome. Stalno sam nailazila na kandidu kao potencijalni uzrok mojih problema i napokon su kockice počele da se slažu. Setila sam se da već duže vreme imam gljivičnu infekciju nokta na desnom palcu noge. Isto tako sam na svakih par meseci imala vaginalne gljivične infekcije. Pomislila sam da je stanje od kog bolujem sistemska kandidijaza. Odnela sam stolicu na pregled i otkrivena je candida 300 kolonija. Osetila sam veliko olakšanje, jer sam napokon imala nešto konkretno protiv čega treba da se borim.
Nakon početnog olakšanja usledilo je veliko razočaranje. Doktor mi je rekao da moji simptomi nemaju veze sa kandidom, ali ako baš hoću, mogu da pijem nistatin.
Tada sam ponovo zapala u očajanje, koje na sreću nije dugo trajalo. Na preporuku sam došla do Dr Nikolić i ona mi je najpre objasnila da imam candida sindrom. Uz njene savete i podršku, i naravno odgovarajuću terapiju, se napokon osećam dobro.
Kako rešiti problem hronične kandidijaze?
Najvažniji korak u lečenju kandidijaze nije uništavanje kandide, već jačanje imuniteta. Naravno da je važno delovati protiv kandide, ali malu količinu kandide svi imamo u crevima i ništa na ovom svetu je ne može u potpunosti uništiti. Zato je najvažniji korak ojačati imunitet, kako bi naš organizam sam držao kandidu u granicama normale.
Anti kandida program:
- Uništava kandidu i vraća crevnu floru u ravnotežu
- Regeneriše sluzokožu digestivnog trakta
- Jača imuniteta
- Eliminiše štetne produkte kandide (detoksikacija)
- Nadokanađuje vitamine, minerale, esencijalne amino kiseline i omega 3 masne kiseline
Napisala dr Marija Nikolić
Više o tome kako deluju ovi prirodni preparati možete da pročitate ovde:
ANTI KANDIDA PLUS KOMPLET
kliknite ovde
Ovde možete uraditi test kojim se proverava nivo kandide u organizmu. Da li će se uticaj kandide proširiti i na druge organe zavisi upravo od količine kandide.
Testirajte se:
